Svet Automobila - Srbija

Tržište nafte na srpski način

Uprkos otvaranju naftnog tržišta, pojeftinjenja goriva nije bilo. NIS je snizio cene lož-ulja za 15 dinara, ali se to još uvek nije odrazilo na cene na pumpama.

Već deset meseci od otvaranja naftnog tržišta u Srbiji nije zabeleženo nijedno znatno pojeftinjenje goriva. Gledajući kretanja cene sirove nafte na svetskim berzama, osnova za sniženje ima. Protekle sedmice, i NIS je snizio veleprodajne cene lož ulja za 15 dinara po litru. Međutim, pitanje je hoće li bar ono biti jeftinije na pumpama.

Niža cena lož-ulja dobra je vest za one koji ga koriste za grejanje. Međutim, stručnjaci upozoravaju vozače da je to signal za oprez.

"Podsetila bih da su nedavno u javnosti izašli komentari od samih naftaša da su neke njihove kolege uvozile lož-ulje i prodavale na svojim pumpama kao dizel gorivo. Nadam se da ovu situaciju neće iskoristiti da ponovo prevare potrošače", kaže Jelica Putniković, stručnjak za energetiku Balkan magazina.

Naftaši poručuju da prijavljuju takve zloupotrebe. Ipak, ocenjuju da može da pojeftini samo lož-ulje lošijeg kvaliteta, koje se prepoznaje po crvenoj boji. Naftaši objašnjavaju da je kvalitetnije lož-ulje žućkaste boje, da je u rangu evrodizela i da, kao i ostale derivate, nemaju računicu da ga prodaju jeftinije.

Najviše ih koče državna zahvatanja, a marže su, kažu, kao kod suseda.

"Nisam ubeđen da je gorivo u Srbiji najskuplje. Ima susednih zemalja u regionu gde su cene i više. One, naravno, zavise i od troškova koje preduzeće ima poslujući na srpskom tržištu. A u tim troškovima, najveći deo ide na poreze", ističe potpredsedik "Lukoila" Vadim Varavjov.

U korak sa svetskim tržištem

Stručnjaci smatraju da prostora za sniženje ima posebno kod benzina, jer je skuplji nego u okruženju. Država, kažu, mora naterati naftaše da prate svetsko tržište, kako bi bilo i vidljivih pojeftinjenja.

"Država je obećala da će da pomogne i mi se tome nadamo – da jednostavno utiče na položaj koji trenutno postoji kod onih koji se bave maloprodajom, a to je da razdrma tu jednu poziciju koja nije konkurentska", kaže Vladimir Krulj, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Krulj objašnjava da bi u tom slučaju naftaši kupovali naftu onda kada je najjeftinija, zatim bi te cene prebacivali u maloprodajne objekte što bi značilo da bi građanima bile dostupnije.

Zbog nedostatka konkurencije, podsećamo, iz Vlade je nedavno najavljena mogućnost dodatnog oporezivanja naftaša.

Pominje se i vraćanje Uredbe o regulisanju cena derivata. Međutim, ograničenja i tu ima, jer mere moraju biti u skladu sa propisima otvorenog naftnog tržišta Evropske unije.